Ova dilema je jedna od najstarijih u oblasti internet marketinga. Svako od nas ima teoriju kada je najbolje objavljivati postove, što uglavnom stičemo praksom, posmatrajući koji su postovi najbolje “prošli”. Poneko ode i korak dalje koristeći analitiku da otkrije kada je potencijalna publika na mreži, međutim ni analitika ne daje sve odgovore, budući da nam najveći broj korisnika u datom trenutku ne garantuje i najveći broj klikova, engagementa ili šerova. Iz tog razloga, najviše se može naučiti iz prakse velikih kompanija koje su objavile analize o najboljim vremenima za aktivnosti na društvenim mrežama, a posebno ako potom uporedimo njihove zaključke u pokušaju da nazremo obrise nekog pravila. Na netu je dostupan ogroman broj studija ovog tipa, uglavnom objavljenih u Americi, a njihove zaključke daćemo ovde u skraćenom formatu.
Sva istraživanja slažu se da je na Fejsbuku najbolje postovati radnim danima u ranim popodnevnim satima, međutim ima razlika u viđenju idealnog trenutka, a ima i nekih koji zagovaraju i druge termine, kao što je recimo jutro, baš oko dolaska na posao. Sva istraživanja naglašavaju važnost praćenja dnevnog ritma potencijalne publike, sa tom razlikom što se Facebook gleda i dok se radi, tako da nije bitno fokusirati se na vreme kada zaposleni imaju duže ili kraće pauze, već na strateške termine u okviru udarnih sati od podneva do tri, četiri ili pet popodne (istraživanja se razilaze oko najkasnijeg dobrog vremena). Više istraživača posebno naglašava podne kao idealno vreme za postovanje, pa čak i vreme između 11 sati i podneva.
Interesantno je, međutim, da nisu svi radni dani isti, kao i to što blaga većina agencija, medija i istraživača daje prednost sredi, dok ostatak više ceni četvrtak i petak. Razlika je u tome što prvi pristup naglašava ciljanje udarnog dana u udarno vreme, dok drugi pristup podvlači ciljanje opuštenijih dana bližih vikednu, posebno petka, kada su ljudi dobro raspoloženi i bolje reaguju na sve što vide. Kompanija Buffer tvrdi da je engagement čak 18% viši tokom četvrtka i petka.
Mišljenja su podeljena oko efekta postovanja vikendom. Deo kompanija je čvrsto uveren da je vikend idealno vreme za postovanje ako se obraćate običnom čoveku, dok je radni dan dobro vreme za obraćanje kako opštoj publici tako i ciljnim grupama iz biznisa. I dok je radnim danima večernji post nešto najgore što možete uraditi, vikednom su postovi oko sedam ili osam uveče pravi hit. Interesantno je da preko polovina kompanija u svojim analizama uglavnom ignoriše vikend, dok druga polovina tvrdi da je propuštanje barem jednog postovanja vikendom velika greška.
Korisnici Twitter vide kao mrežu koja zaslužuje nešto veću pažnju nego Facebook, prvenstveno jer je potrebno više čitati a manje gledati slike. Zato, čak i ako manji broj minuta provode na ovoj mreži, obično su to momenti kada mogu da joj posvete kompletnu pažnju, zbog čega se preporučuje ciljanje momenata kada su korisnici slobodni. Na zapadu veliki deo korisnika na posao ide metroom ili vozom, zbog čega se odličnim vremenom smatraju časovi između 7 i 9, međutim ta logika je neprimenjiva kod nas. Ono u čemu se svi slažu jeste da je vikend je krucijalno vreme za Twitter.
Kada su radni dani u pitanju, razlika u odnosu na Facebook je u tome što je i vreme neposredno posle posla sasvim prihvatljivo, konkreno šest i sedam popodne. Udarni dnevni termin između podneva i pet popodne je takođe dobar, ali za razliku od Fejsbuka, vreme između 9 ujutru i podneva ne preporučuje veći deo istraživača, mada ima i izuzetaka koji smatraju da su i ti sati sasvim legitimni. Razlike postoje i u viđenju veoma ranih jutarnjih časova, jer deo istraživača smatra da je postovanje u to doba dobro kako bi tvit bio viđen tokom jutarnjih pregleda, dok deo smatra da preranim postovanjem rizikujemo da tvit ne vide oni koji Tviteru posvećuju nešto manje vremena. Interesantno je da je jedan od trenutaka koji se preporučuje za eksperimentisanje noć oko dva sata, jer onaj ko je tada budan može pridati relativno veliku važnost noćnom tvitu, očekujući da se radi o nečemu važnom ili jednostavno jer tada nema mnogo drugog saobraćaja.
Kada je izbor najboljeg radnog dana za postovanje u pitanju, dileme nema – to je definitivno sreda, pa veći deo istraživača kao najbolje vreme tokom čitave nedelje vidi upravo sredu između pet i sedam popodne.
Ova društvana mreža na prvi pogled predstavlja san svakog oglašivača, budući da korisnici prate gotovo sve što se događa, međutim i zadržavanje na svakom postu je kraće, tako da je teže privući pažnju korisnika. Jedno od rektih pravila jeste da se korisnici odmaraju od Instagrama nedeljom, a tu su i popodnevne pauze, pri čemu se istraživači ne slažu kada tačno padaju te pauze – da li je to između tri i četiri popodne ili sat kasnije. I dok se svi slažu da su svi sati tokom radnog vremena jednako OK, dobar deo analiza ipak podvlači važnost popodnevnih postova, kao i ranih večernjih postova. Pet popodne i sedam popodne su termini oko kojih se svi istraživači slažu.
Po pitanju najboljeg dana u nedelji nema mnogo razmimoilaženja. Prva tri dana u sedmici su najbolja, pri čemu većina daje primat ponedeljku, nešto manji deo sredi, a na trećem mestu je utorak. Čini se da su korisnici ponedejkom prilično “gladni” Instagrama, zatim interesovanje pada, da bi početkom naredne nedelje ciklus krenuo ispočetka. Za razliku od Fejsbuka i Tvitera, ne preporučuje se postovanje rano ujutru, kasno uveče ili noću, pa čak ni tokom ranih sati, tj. pre dva popodne, što odslikava opušteniji ton ove društvene mreže, jer korisnici ne očekuju da će njihovi prijatelji raditi nešto interesantno tj. nešto vredno posta u prepodnevnim i ranim popodnevnim časovima.
Jedino na šta istraživači ne odgovaraju je šta raditi kada već malo kasnimo u odnosu na plan – da li postovati odmah ili tempirati za “idealno” vreme. To je težak izbor, a jedino rešenje je raditi unapred. Ako uspete.